Saznajte više o hrani koja vas očekuje u McDonald’s™ restoranima i kreirajte svoju savršenu kombinaciju sa našeg menija.

  • Osnovna odlika dobre hrane jeste da mora da bude raznovrsna. Zato su u našim proizvodima sadržani raznovrsni sastojci neophodni za pravilnu ishranu. U skladu sa savetima vrhunskih nutricionista, u McDonald’su vas očekuju proizvodi koji će svakome omogućiti da izabere obrok koji odgovara njegovim potrebama i navikama u ishrani.
  • Svesni smo važnosti uravnotežene ishrane i različitih životnih stilova, pa neprestano tragamo za novim, još kvalitetnijim proizvodima, koji će zadovoljiti sva vaša očekivanja u pogledu hranljivih vrednosti, ukusa i cena. Raspitajte se u našim restoranima o detaljnijim podacima u vezi sastava i kalorijskih vrednosti naših proizvoda.
  • Na nama je da se brinemo o kvalitetu, uravnoteženosti i raznovrsnosti sastojaka, a na vama – samo da uživate u svojim omiljenim McDonald’s™ proizvodima!
  • McDonald’s™ meni je sastavljen od hrane iz četiri osnovne grupe ishrane: mesa (govedina, svinjetina i živinsko meso), ribe, hleba, povrća i mlečnih proizvoda. Podrazumeva se da su u ovako kreiranom meniju sadržani esencijalni vitamini, minerali i drugi važni hranjivi sastojci.

Kvalitetna ishrana

Fundamentalni značaj hrane za život i zdravlje ogleda se u višestrukim ulogama i funkcijama koje ona obezbeđuje. Da bi napravili pravilan odabir hrane, potrebno je da znamo kako deluju hranljivi sastojci hrane i u kojoj se hrani mogu naći.

„Život je dakle sagorevanje“, Lovoazje, što znači, da bi naše telo funkcionisalo treba mu energija iz hrane. Ugljeni hidrati, masti i belančevine su osnovne komponente hrane koje našem telu daju energiju. Naravno, da bi ostvarili energetsku ravnotežu, tj. održavali poželjnu telesnu težinu, moramo izbalansirati unos hrane i fizičke aktivnosti.

Izvor iz koga naše telo najlakše koristi energiju su ugljeni hidrati. Oni se efikasno pretvaraju u glukozu, koja je glavno gorivo za sve ćelije organizma i jedini izvor energije za mozak i crvena krvna zrnca. Postoje dva tipa ugljenih hidrata u hrani. Prosti ugljeni hidrati nalaze se u voću, mleku, a rafinisani (prerađeni) u šećeru i svim proizvodima gde se šećer dodaje (kolači, keks, čokolada i neka bezalkoholna pića). Složenim ugljenim hidratima bogati su povrće, cela zrna žitarica, mahunarke, krompir, hleb, testenina i pirinač. Kada birate ugljenohidratnu hranu uvek odaberite neprerađene namirnice, kao što su voće, povrće, pasulj, grašak i proizvode od celog zrna žitarica. Ove namirnice vam daju energiju i osećaj sitosti za duži vremenski period.

Dijetna vlakna su u stvari složeni ugljeni hidrati, koji se ne vare, ali pospešuju rad probavnog sistema, sprečavaju zatvor, smanjuju nivo holesterola i šećera u krvi. Ona se sastoje od nesvarljivih komponenti biljaka, koja prolaze relativno nepromenjena kroz digestivni sistem. Glavna uloga dijetnih vlakana je da održavaju naš digestivni sistem zdravim. Ona takođe doprinose stabilizaciji nivoa šećera i holesterola u krvi. U zemljama sa tradicionalnom ishranom bogatom vlaknima, bolesti kao što su kancer debelog creva, dijabetes i KVB su mnogo ređe nego u razvijenim zemljama. Namirnice koje su bogate dijetnim vlaknima su povrće, pasulj, grašak, voće, orasi, bademi, neprerađene žitarice (pšenica, pirinač, zob, ječam) i proizvodi od neprerađenih žitarica.

Proteini su za organizam neophodne materije, jer čovekov organizam nema rezerve proteina. Novi proteini se obezbeđuju samo hranom. Njihove funkcije su brojne, služe kao enzimi, transportni molekuli (hemoglobin), molekuli za skladištenje nekih elemenata, za izgradnju hormona, mišića, antitela i dr. Najvredniji izvor proteina (koji sadrže sve neophodne amino kiseline) su meso, mleko i jaja. Povrće, žitarice, pasulj, grašak, orah, badem i lešnik su izvor nepotpunih proteina, ali se pravilnim kombinovanjem ovih namirnica može postići zadovoljavajući aminokiselinski sastav.

Pravilna ishrana mora sadržati adekvatnu količinu i kvalitet esencijalnih masnih kiselina (od kojih se sastoje masti). Fiziološke funkcije masti su složene, jer su masti: najznačajniji rezervni izvor energije, gradivni elementi ćelija (naročito nervnog sistema), gradivni element nekih hormona, važne za normalan tok probave. Pored toga, vitamine A, D, E i K organizam može iskoristiti samo uz prisustvo masti. Postoji više vrsta masti, a to su: zasićene masti koje se mogu naći uglavnom u životinjskim proizvodima, polinezasićene masti kojima pripadaju omega 3 i omega 6 masne kiseline (biljna ulja i morski plodovi), mononezasićene masne kiseline se uglavnom nalaze u maslinama i maslinovom ulju, orasima, lešnicima i kikirikiju.

Vitamini i minerali su neophodni za pravilan rast i razvoj i normalan rad organizma. To su supstance koje učestvuju u mnogim procesima u organizmu i bez kojih ne bi bilo života. Postoje dve grupe vitamina, vitamini topljivi u mastima i vitamini topljivi u vodi. Iako se lako razaznaju pri pripremi hrane i dužem stajanju, većinu vitamina organizmu osigurava pravilna ishrana. Minerali se ne razaznaju pri pripremi hrane i učestvuju u mnogim fiziološkim procesima, kao i u izgradnji i očuvanju kostiju. Neki vitamini, naročito A, E i C, kao i cink, selen i drugi, imaju ulogu antioksidansa, to jest čuvaju naše ćelije od štetnih dejstava drugih materija. Vitamina i minerala ima u gotovo svim namirnicama, ali najbolje ćemo ih uneti kroz sirovo voće i povrće, mahunarke, integralne žitarice, ali i kroz unos mesa, ribe i mleka.

Zašto je voda tako značajna za naš organizam? Zato što je voda vitalna komponenta našeg organizma, jer se 50-60% mase tela sastoji od vode. Da bi ostali zdravi moramo unositi 6-8 čaša tečnosti na dan. To ne mora samo biti voda, računa se i mleko, biljni čajevi i sokovi bez šećera. Kada je vrućina, a posebno kada ste fizički aktivni potreban je dodatni unos tečnosti.

Dostizanje i održavanje idealne telesne težine podrazumeva izbacivanje iz ishrane pojedinih namirnica.

Netačno! Pravilna ishrana podrazumeva da su u određenim preporučenim količinama zastupljene sve namirnice koje sadrže određene nutrijente. Ne postoje štetne namirnice, postoje samo štetne doze i kombinacije.

Što manje masnoća jedemo, brže mršavimo.

Netačno! Masnoće su važne za život. Čovek mršavi samo ako uzima manje kalorija, nego što ih troši, svejedno da li se radi o masnoćama ili ugljenim hidratima.

Najopasnije za zdravlje su masnoće koje nastaju industrijskom obradom (hidrogenizacijom) ulja, prženjem i podgrevanjem.

Tačno! Tako nastaju trans masne kiseline, koje povećavaju nivo LDL (lošeg) holesterola i povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Potrošači mogu naći informacije o sadržaju trans masnih kiselina na deklaraciji proizvoda.

Tačno! Ako na deklaraciji proizvoda piše da proizvod sadrži parcijalno ili potpuno hidrogenizovana ulja, znači da sadrži trans masne kiseline.

Neki restorani, kao McDonald’s, preuzeli su mere za smanjivanje sadržaja trans masnih kiselina u svojim proizvodima.

Tačno! Mere se sastoje u tome što se koristi suncokretovo i repičino ulje sa visokim procentom oleinske (dobre) masne kiseline, a sa manjim procentom trans masnih kiselina.

Margarin je zdraviji od maslaca.

Netačno! Margarin je namirnica koja sadrži visok procenat trans masnih kiselina. Osim margarina ove masti se mogu naći i u krekerima, pekarskim proizvodima, kolačima, prženoj hrani.

Meso je namirnica koja će sačuvati našu mišićnu masu.

Tačno! Jelovnik koji će sačuvati mišićnu masu, a smanjiti masu potkožnog masnog tkiva, jeste onaj na kojem su meso i salata. Naravno treba odabrati manje masna mesa kao što su pileće, goveđe meso i riba.

Sa light proizvodima lakše se mršavi.

Netačno! Rezultat dijete zavisi od količine hrane, a upravo je količina zamka light proizvoda. Konzumirajući takve namirnice verujemo da možemo da pojedemo više.

Bolje je pojesti sendvič nego preskočiti obrok.

Tačno! Ako preskočimo obrok, organizam nastoji da stvori zalihe. Zato je bolje pojesti sendvič, ali ne bilo kakav. Ako pojedete sendvič bez majoneza, maslaca i kačkavalja, pojeli ste obrok koji neće ugroziti vašu liniju.

Fizička aktivnost je korisna samo za smanjenje i održavanje telesne težine.

Netačno! Svaki oblik fizičke aktivnosti deluje blagotvorno na sve naše organe i tkiva. To je odlična prevencija niza ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su infarkt i šlog, šećerna bolest, osteoporoza, depresija i dr.

Za mršavljenje i održavanje postignute težine potrebno je vežbati svaki dan.

Netačno! Uopšteno važi, bolje je vežbati nekoliko puta nedeljno nego se odjednom previše iscrpeti. Mada, jednom je ipak bolje nego nijednom. Međutim, za pozitivan efekat na zdravlje dovoljno je svakog dana pola sata šetnje brzim hodom i bilo koja slična aktivnost.

Ne postoji najbolja fizička aktivnost.

Tačno! Ne postoji najbolja – svaka fizička aktivnost je dobra. Da li ćete izabrati šetnju brzim hodom, vožnju biciklom, plivanje, ples, vežbe u sali, košarku ili odbojku, zavisi od vas.